понедељак, 16. април 2018.

KROMPIRAČA


Teško da je za Bačvane bilo veće poslastice nego što je KROMPIRAČA iz paorske peći, dobro naložene šapurinama, ogrizinama, čukama, slamom, pa i ganjevima (mešavinom slame i osušenog stočnog izmeta). Predstavljala je gastronomski praznik za ukućane, a imala je energetsku vrednost omanje hidrogenske bombe. Na svinjskoj masti pekao se krompir isečen na kolutove, sa dosta crnog luka. Na prvi red krompira stavljan je red džigernjače ili krmendale, pa ponovo krompir i luk, pa red suvih kobasica i suvih rebara, zatim opet krompir, a potom, od gore, "za ukras", suva slanina. Onda je sve to prelivano mešavinom hladne bunarske vode, brašna i suve mlevene crvene paprike. Krompirača se pekla u paorskoj peći oko dva časa, a kada se izvadi iz pećnice zamirisala bi ne kuća, već i pola sokaka...

Milan Stepanović
(preuzeto sa fb profila)

OSAMNAESTI SUSRET (2)


Smeštaj za učesnike 18. Enigmatske kolonije, koja se održava od 18. do 20. maja, obezbeđen je u Vili Olga, kao i prošle godine. 
Zbog blagovremene rezervacije smeštajnih kapaciteta, molim sve zainteresovane za ovogodišnju manifestaciju da prijave svoje učešće najkasnije do 01. maja!

Cena ukupnog aranžmana za vreme trajanja "Enigmokolonije" je 3.500,00 dinara. Aranžman obuhvata: 2 noćenja, ishranu i boravišnu taksu. Za učesnike koji dolaze u subotu cena aranžmana se umanjuje za 1.000,00 dinara.

PREMETALJKA (867)

TUGA NAČISTO!
Autor: Darko Marković

NOVI BROJ "ZAGONETKE"





Od ponedeljka, 16. aprila 2018. godine na svim kioscima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori možete kupiti 18. broj enigmatskog lista "ZAGONETKA" koji se štampa na 36 strana velikog formata na roto papiru sa kolornim koricama. 

List donosi 36 strana vrhunske enigmatike, sa mnoštvom skandinavki, ukrštenih reči i osmosmerki, a tu su i druge enigmatske zagonetke (anagrami, rebusi, piramide, magični likovi). 

Cena je više nego popularna, samo 60 dinara.

недеља, 15. април 2018.

IN MEMORIAM

Zlatko Delić (1959-2018.)

Zbog brojnih političkih i sindikalnih obaveza koje sam ima protekle nedelje nisam bio prisutan na blogu nekoliko dana. Sa nevericom me zatekla tužna vest da je preminuo jedan od najboljih srpskih enigmata Zlatko Delić. On je bio učesnik nekoliko somborskih "Enigmokolonija" i sa njim sam uvek imao odličan i drugarski odnos. Verujem da će mnogima nedostajati. Neka mu je večna slava.

Prenosim vest internet portala Srpska Cafe.

"U Banjaluci je u 58. godini preminuo Zlatko Delić, jedan od najboljih srpskih enigmata. Delić, koji je preminuo u nedjelju, 8. aprila, bavio se enigmatikom, uredničkim opisom i izradom svih vrsta ukrštenica i izdavaštvom više od četiri i po decenije. Ovaj Banjalučanin je ranije za naš portal govorio da je enigmatika važna, jer je bila i ostala zabava putem koje se učilo, ali i čuvao jezik i obogaćivao lični fond riječi u svakodnevnom govoru. Deliću je 1976. godine, kao đaku kninske Gimnazije, prvu križaljku objavio tada popularni zagrebački zabavni časopis “Vikend”. 
Objavio je više od 8 000 radova (križaljki, premetaljki, rebusa…) u raznim enigmatskim i drugim poznatim časopisima i novinama -“Orbis”, “Vijesnikov kviz”, ” Novosti Enigma”, “Politika”, “Huper”, izdanja banjalučke Bine – Skandi Rubikon, zvornička Zagonetka, Slobodna Dalmacija, Eureka, Čvorova izdanja, požarevački „Kviz“, izdanja EK „Piramida“ iz Novoga Sada, te Iks, Skerco i Bravo skandi iz Beograda… 
Za svoje križaljke dobio je brojne nagrade, a objavljivao ih je pod pseudonimima “Ludi Maks”, “Vinsent Vega”, “Psiho”, “Delija”, “Psihodelija”… 
Bio je učesnik brojnih enigmatskih susreta i konkursa. Zastupljen je u knjizi Istaknuti srpski enigmati i Leksikonu srpskih enigmata. 
U posljednjim godinama je radio na svom, kako je govorio, životnom djelu – Rječnik transkipcija, a pamti se i njegovo učešće u Kikindi u pravljenju najveće križaljke na svijetu, duge čak 120 metara, koja je nezvanični Ginisov rekord. Hobiji ovog enigmate, rođenog u Drvaru 25. decembra 1959. godine, bili su i prevođenje stripova sa engleskog jezika i film. 
Kao diplomirani psiholog sa vrhunskim opštim obrazovanjem plijenio je svojim medijskim analizama društvenih pojava i fenomena. Delić, koji je iza sebe ostavio suprugu i troje djece, biće sahranjen sutra u 14 sati na Novom groblju u Vrbanji."

недеља, 08. април 2018.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ


Васкрс је празник вере у бољу будућност и љубав према ближњима. Прослава Васкрса нека вас подсети да негујете толеранцију, љубав, солидарност и жељу за напретком.

Срећан Васкрс свима који славе, у своје лично име и у име Председништва Енигматског савеза Србије.

Председник ЕСС
Жељко Димовић

субота, 07. април 2018.

среда, 04. април 2018.

OTKAKO JE TAJ ARTESKI BUNAR


Somborska voda dugo je bila nezdrava za piće i tvrda za kuvanje (jedan zagrebački novinar je 1885. g. zapisao da „pokraj sve dobrote, u Somboru samo jedno ne valja – a to je voda!“). Zato je 1887. godine, pod rukovodstvom inž. Bele Žigmunda, na Svetođurđevskom trgu, ispred Gradske kuće, započelo bušenje prvog od 35 arteskih bunara u gradu, koji su Somborcima omogućili snabdevanje dobrom, zdravom i pitkom vodom, sa dubine od 120 do 250 metara. Somborci su, u vreme kopanja bunara, panično tvrdili da će inženjer Bela da poplavi varoš. Bušenje prvog arteskog bunara završeno je početkom 1890. g. i bunar je davao 84.000 litara pitke vode dnevno. Bio je ograđen lepom ogradom od kovanog gvožđa, a iznad bunara je postavljen raskošni kandelaber sa pet svetiljki. Određena je i satnica snabdevanja vodom (prvo građani, a zatim vodari, koji su kolima raznosili pitku vodu po celom gradu). Prvi arteski bunar zatrpan je 1939. godine, a do početka osamdesetih godina prošlog veka i svi ostali. O njima je jedini trag ostao u poznatoj pesmi „U tom Somboru“, a kada pesnik šaljivo kaže da „od ta doba grah se kuva, a šunka se bolje čuva“, to se upravo odnosilo na ranije tvrdu somborsku vodu, u kojoj se pasulj sporo kuvao, pa su domaćice češće svojoj čeljadi služile šunku. Na slici: prvi arteski bunar 1911. g. (fotografiju je fotograf ručno obojio).

Milan Stepanović
(preuzeto sa fb profila)

ŽECOLOMKE (236)


PREMETALJKA (865)

GOMILE SRBA VUK(L)A !
Autor: Darko Marković

RADOVI KOLEGA (228)

Indirekt (4,5)
KARAMANKA, VILJAMOVKA, LUBENIČARKA
Autor: Milija Stevanović

DANAŠNJI "SRPSKI TELEGRAF"


петак, 30. март 2018.

ANAGRAMNI KONKURS (2)


Enigmatsko društvo "Dr Đorđe Natošević" povodom ovogodišnjeg jubileja i proslave 30 godina od osnivanja i uspešnog rada (17. septembar 1988. - 2018.), raspisuje anagramni konkurs na zadanu temu.

Sastavite čist anagram od sledećih slova: 
TRIDESET GODINA RADA "NATOŠEVIĆA".

Rok za slanje anagrama je 01. avgust 2018. godine. Radovi se šalju elektronski na mejl: enigmoteka@open.telekom.rs ili poštom ED "Dr Đorđe Natošević", Beogradska 12, 25000 Sombor. Broj radova nije ograničen, a tri najbolja sastava nagradićemo knjigama na 18. "Susretima enigmata Srbije" u Sremskoj Mitrovici.

SRPSKA SARA BERNAR


Lepa Somborka Milka Grgurova (1840-1924) bila je prva široko poznata glumica u srpstvu, miljenica pozorišne publike u Beogradu, Novom Sadu i Somboru. Glumom je počela da se bavi u somborskom Srpskom dobrovoljnom pozorišnom društvu. Vitka, svetlokosa, mekog, a zvučnog i čistog glasa, toplih očiju, izuzetne inteligencije, retke načitanosti, senzibilnosti i duhovitosti, prirodno ljupka i neposredna, ostavila je dubok utisak na Jovana Đorđevića, osnivača Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, koji je mladu Somborku 1864. g. angažovao u svom pozorištu. Kada je Đorđević, na predlog srpskog kneza Mihaila Obrenovića, osnovao 1868. g. beogradsko Narodno pozorište, Milka Grgurova je prešla u Beograd, gde je, kao tragetkinja, vrlo brzo postala ljubimica publike. Prozvali su je "srpskom Sarom Bernar", a Jovan Grčić je 1888. g. pisao da je Milka Grgurova "ponos i dika kraljevskog srpskog beogradskog pozorišta, koja stoji na najviđenijem mestu, te se slobodno i bez zazora sme pohvaliti da je danas prva umetnica u srpstvu". Ostvarila je mnoštvo velikih glumačkih uloga (kao Julija, Dezdemona, Ofelija, Jovanka Orleanka, Jakvinta, Marija Stjuart i druge), a imala je preko 400 naslovnih i epizodnih uloga. Tokom ratova za srpsko oslobođenje, sedamdesetih godina 19. veka, angažovala se kao bolničarka, a zbog požrtvovanosti bila je nagrađena medaljom Crvenog krsta. Jednako poštovana od publike i od kritike, Milka Grgurova je penzionisana 1902. godine. Prevodila je drame sa francuskog i nemačkog jezika, a objavila je i dve knjige pripovedaka. Odlikovana je više puta, osim ostalog i Ordenom belog orla. Umrla je 1924. g. u Beogradu.

Milan Stepanović
(preuzeto sa fb profila)

KRAJ SARADNJE


Dnevne novine "ALO" su jednostrano prekinule saradnju sa Enigmatskim savezom Srbije od 01.04.2018. Još će biti objavljene 2 stranice enigmatike, sutra u subotu 31.03. i tu je kraj saradnje.
Više neće biti objavljen nijedan broj "Alo Razbibrige", zadnji broj koji je uradio ESS objavljen je u nedelju 25.03.2018.
Inače, ESS je uspostavio saradnju sa dnevnim novinama "ALO" 01.10.2015. i saradnja je trajala tačno dve i po godine. Za to vreme pripremljeno je 128 brojeva "Alo Razbibrige" (od broja 93 do broja 220). 

RADOVI KOLEGA (226)


ŽECOLOMKE (234)


среда, 28. март 2018.

KULT MAĐARICE


Odavno već među vojvođanskim muškim svetom vlada jedan neprikosnoven kult – kult Mađarice. Kroz pesmu i priču te žene su oblikovane u ovdašnjoj muškoj svesti kao simbol lepote, šarma i strasti, kojima je teško odoleti, pa i kada si na mestu na kom moraš da odoliš. Književnik Veljko Petrović ispričao je jednom događaj iz svoje mladosti, o naočitom srpskom budimskom vladici (kasnije i patrijarhu) Lukijanu Bogdanoviću, koji se, početkom 20. veka, u Pešti, med mađarskim ženskim svetom, nadaleko pročuo po lepoti i kavaljerstvu. Poznata peštanska glumica, prelepa primadona, zaželela je da vidi tog „rackog biskupa“ i poranila je jedne nedelje u budimsku srpsku crkvu. Odstojala je dugu liturgiju i stala u red da primi naforu i celiva vladici ruku. Primetio je Lukijan lepu i čuvenu Mađaricu još sa carskih dveri i kada mu je smerno prišla ruci da je celiva, vladika joj to ne dopusti, već dodade srebrni sasud sa naforom đakonu, a on, kao da je u pozorišnom salonu, galantno poljubi primadonu u ruku, čime je ozlojedio ceo srpski Budim, ali oduševio Mađare, najveće kavaljere i paradere u tadašnjoj Evropi. Pa kad čuveni vladika nije odoleo, kako to očekivati od nas običnih grešnih muških stvorova?

Milan Stepanović
(preuzeto sa fb profila)